NAKNADA ZARADE ZA VREME BOLOVANJA PREDUZETNIKA

Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za vreme bolovanja imaju preduzetnici za vreme za koje zbog privremene sprečenosti za rad ne obavljaju delatnost.

Preduzetnik koji nema zaposlene radnike sa kojima je zaključio ugovor o radu, ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako za vreme privremene sprečenosti za rad privremeno ne odjavi obavljanje delatnosti.

Preduzetnik koji za vreme bolovanja ne zatvori radnju a nema zaposlene, već kao ovlašćeno lice u Agenciji za privredne registre upiše člana porodičnog domaćinstva, neće ostvariti pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja zato što nema zaposlene po ugovoru o radu.

Ukoliko preduzetnik zapošljava jednog ili više radnika pa se obavljanje delatnosti nastavlja i za vreme bolesti vlasnika, preduzetniku pripada 50% od obračunate naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.

Preduzetnik može da ostvari pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen i da je ispunjen uslov u pogledu prethodnog staža zdravstvenog osiguranja.

Pod prethodnim stažom osiguranja, isto kao i za zaposlene, podrazumeva se svojstvo osiguranika u obaveznom zdravstvenom osiguranju u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u posednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja.

Visina naknade zarade za vreme privremene nesposobnosti za rad preduzetnika koja traje duže od 30 dana, i koja se obezbeđuje iz sredstava Zavoda, pod uslovom da je delatnost privremeno odjavljena, iznosi 65% od utvrđenog osnova.